Шта
је сабор?
Када
говоримо о Драгачевском
сабору
трубача,
веома је
тешко
објаснити
странцу
шта значи сабор.
Најчешће
преводимо
ову вишезначну
реч као
фестивал,
изврћући
смисао и
сводећи
њено значење
на површну
забаву и
такмичење.
У основи
речи имамо «сабрање»,
скуп.
 |
Сабор у
старословенском
одговара грчкој
речи «синод»
(συνοδος)
или латинској
«концил» (concilium). Нпр. Васељенски
Сабори,
или Жички
сабор (којим
почиње
самостални
живот
Српске
Православне
Цркве у
средњем
веку). |
 |
Црква је
окупљена
на начелу саборности*
(грч. καθολικη – саборни,
католичански).
Ову
реч је
изузетно
сложено
објаснити.
Нпр. на
енглеском
често се
наводи
словенски (тј.
руски)
оригинал «соборност»,
који се
потом
преводи
као: all-togetherness,
communality,
individual diversity in free unity, “complex and
evocative synthesis of trinity, unity, catholicity and conciliarity”, synodality, итд.
 |
Главна
црква (тј. «катедрална»)
у граду се
обично
назива саборном.
На
модерном
руском
дословно: сабор.
Скупштина у
Хрватској
је Сабор,
у Русији,
Белорусији,
Бугарској
и Македонији
Собрание. |
 |
Сабором се назива црквено-народно
окупљање
на дан
великих
празника.
Свако
место у Србији
је имало
свој сабор
у част
светитеља
заштитника
који се
славио на
тај дан.
Први Драгачевски
сабор
трубача је
одржан 14.
октобра 1961. на
празник
Покрова Пресвете
Богородице,
у порти
гучке цркве.
|
У
народном
животу
сабор је
заузимао
важно
место. То је
био
углавном
нерадни
дан,
различит
од свакодневице.
То је била
прилика да
се упознају
млади -
један од
најчешћих
начина за
склапање
брака. Ту су
се виђали и
кумови и
стари пријатељи.
На сабору
се певало,
са и без
музичке пратње
и играло се
коло.
|
 |
Драгачевски
сабор
трубача се
полако претвара
у некакав
фестивал, престижно
трубачко
такмичење
уз пратећи
вашар.
Одавно су
пробијене
границе Драгачева,
на њега
долазе
хиљаде
људи из
целе Србије
и иностранства.
Баке које
су до пре
неку годину
шетале са
кћеркама и
унукама
гучким
улицама
обучене саборски,
сада са
чуђењем
посматрају
ову шарену
гомилу,
црнце и
Јапанце са
шајкачом
на глави и
Словенце
који на
лошем српском
покушавају
да наруче
печење и купус.
Организатори
и даље
следе главну
нит сабора
коју су
почели оснивачи
Н. Стојић, Б.В.Радичевић
и други: ту
су ткаље,
везиље,
народни
певачи,
импровизација
старе драгачевске
свадбе.
Колико ће
успети да
помире
жестоку
комерцијализацију
са идејом
народног
окупљања –
видеће се.
**Више
о
саборности
на:: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/S.htm
