Šta je
sabor?
Kada govorimo o Dragačevskom saboru
trubača, veoma je teško objasniti strancu šta znači sabor.
Najčešće prevodimo ovu višeznačnu reč kao
festival, izvrćući smisao i svodeći njeno značenje
na površnu zabavu i takmičenje.
U
osnovi reči imamo «sabranje», skup.
 |
Sabor
u staroslovenskom odgovara grčkoj reči «sinod» (συνοδος)
ili latinskoj «koncil» (concilium). Npr.
Vaseljenski Sabori, ili Žički sabor (kojim počinje
samostalni život Srpske Pravoslavne Crkve u srednjem veku). |
 |
Crkva je okupljena
na načelu sabornosti* (grč.
καθολικη
– saborni, katoličanski).
Ovu
reč je izuzetno složeno objasniti. Npr. na engleskom
često se navodi slovenski (tj. ruski) original «sobornost»,
koji se potom prevodi kao: all-togetherness,
communality,
individual diversity in free unity, “complex and
evocative synthesis of trinity, unity, catholicity and conciliarity”, synodality, itd.
 |
Glavna
crkva (tj. «katedralna») u gradu se obično naziva sabornom.
Na modernom ruskom doslovno: sabor.
Skupština u
Hrvatskoj je Sabor, u Rusiji, Belorusiji, Bugarskoj i Makedoniji «Sobranie»
(Собрание). |
 |
Saborom
se naziva crkveno-narodno okupljanje na dan velikih praznika. Svako
mesto u Srbiji je imalo svoj sabor u čast svetitelja zaštitnika
koji se slavio na taj dan. Prvi Dragačevski sabor trubača je
održan 14. oktobra 1961. na praznik
Pokrova Presvete Bogorodice, u porti gučke crkve.
|
U narodnom životu sabor je zauzimao važno mesto. To je bio uglavnom
neradni dan, različit od svakodnevice. To je bila prilika da se
upoznaju mladi - jedan od najčešćih načina za
sklapanje braka. Tu su se viđali i kumovi i stari prijatelji. Na
saboru se pevalo, sa i bez muzičke pratnje i igralo se kolo.
|
 |
Dragačevski
sabor trubača se polako pretvara u nekakav festival, prestižno
trubačko takmičenje uz prateći vašar. Odavno su
probijene granice Dragačeva, na njega dolaze hiljade ljudi iz
cele Srbije i inostranstva. Bake koje su do pre neku godinu šetale sa
kćerkama i unukama gučkim ulicama obučene saborski,
sada sa čuđenjem posmatraju ovu šarenu gomilu, crnce i
Japance sa šajkačom na glavi i Slovence koji na lošem srpskom
pokušavaju da naruče pečenje i kupus.
Organizatori
i dalje slede glavnu nit sabora koju su počeli osnivači N.
Stojić, B.V.Radičević i drugi: tu su tkalje, vezilje,
narodni pevači, improvizacija stare dragačevske svadbe.
Koliko će uspeti da pomire žestoku komercijalizaciju sa idejom
narodnog okupljanja – videće se.
*Više
o sabornosti na: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/S.htm
